Intervju koji je zapalio Njemačku...!

Kad smo izgubili u polufinalu Mundijala pomislio sam: Konačno, gotovo je! “Pred utakmice mi se povraćalo. . . Nema tu nimalo radosti“, kaže Per Mertezaker koji je u razgovoru za Špigel podelio zemlju aktuelnih svetskih prvaka.

  • Sport
  • Fudbal


Milioni na bankovnom računu, ali mudriji će vam reći - sreća nije u novcu. Da, olakšava život, bez njega je vrlo teško, sam po sebi međutim ne znači mnogo. Ipak, sve veći jaz između onih koji ga imaju u tonama i onih kojima baš fali doveo je do velike podele. Na čudan način, oličena je ona i u reakcijama na kontroverzni intervju Pera Mertezakera za nemački Špigel. A on je samo bio iskren kada je, između ostalog, rekao i da bi najradije preostali deo sezone probeo na tribinama. Teren ga odavno ne privlači.

“U jednom trenutku shvatiš da ti sve predstavlja samo teret, i fizički i psihički.... Ali moraš da isporučiš. Bez obzira na okolnosti. Čak i ako se povređen od tebe se očekuje da isporučiš... Nema tu nimalo radosti“, počeo je Arsenalov štoper, ali tek naredni redovi zapaliće nemačku javnost.

Pritisak...

“Pred utakmice bi mi se stomak potpuno izvrnuo. Tolika je bila mučnina, povraćalo mi se, oči su mi suzile“.

Mundijal u Nemačkoj 2006. godine. Nemačka igra polufinale protiv Italije. Gubi sa 0:2, Azuri su prvi pogodak postigli minut pre isteka drugog produžetka. Razočaranje? Samo donekle.

“Više olakšanje. Prvo što sam pomislio bilo je: Gotovo je! Konačno, gotovo je“, iskren je Mertezaker, koji će od leta raditi u Arsenalovoj akademiji.

Ideja mu je da deci objasni da ne smeju da zapostave školu zbog fudbala. Jer smatra da profesionalni fudbal previše troši ljude. I da neće svi izdržati taj pritisak. On sam više ni ne razmišlja o igranju, iako je zvanično i dalje deo tima Arsena
Vengera.

“Moje telo je gotovo. Svi mi kažu da bi trebalo da uživam u ovoj poslednjoj sezoni, da igram što više, da upijem sve... Iskreno, radije bih sedeo na klupi ili - još bolje - na tribinama. I onda ću na kraju sezone, prvi put otkako sam napunio 30 godina, biti slobodan“.

Naravno, Mertezaker se ne kaje. Kaže da bi ponovo i povraćao i prolazio sve mučne terapije samo zbog uspomena koje je doživeo. Međutim, deo javnosti ne može da mu oprosti sve ove jadikovke. Običnom čoveku zvuči nerazumno da se žali neko sa toliko para u banci. Sa druge strane, legendarnom Lotaru Mateusu smetaju komentari oko nacionalnog tima, pa se pita zašto se onda nije povukao? Nejasno mu je i kako će sa ovakvim stavom Mertezaker uspevati da motiviše decu za profesionalni fudbal.

Uvreda po društvenim mrežama - koliko hoćeš. Ili bolje reći nećeš. Stručnjaci i mediji zato podsećaju na slučaj Roberta Enkea koji se 2009. godine ubio posle borbe sa depresijom. Prosečan navijač tu je malo licemeran. U Enkeovom slučaju kritikovaće fudbalski svet što ga nije slušao. Možda bi čuo za njegove probleme. U Mertezakerovom slučaju pak - sam će ga napasti.

A on je samo bio iskren.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Action Images

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.