I vrijedne domaćice i uspješne poslovne žene

Pripadnice lepšeg pola pod pritiskom sve većih zahteva koje im je donela emancipacija.

  • Magazin
  • Zanimljivosti


MUŠKARCI kažu da se ženama ne može ugoditi. Želele su emancipaciju, a sada ne znaju šta bi i kako bi sa njom. Još su nezadovoljnije u toj slobodi. Kada su se muški izborile da više ne budu "samo" majke i domaćice, poželele su da im se vrati ona ženska lakoća postojanja. Postale su veće zvocalice nego ranije.

Stalno se žale da i dalje žive u muškom svetu, iako su osvojile sve profesije čija su im vrata do juče bila zatvorena. Same su sebi nagomilale obaveze, a sada prebacuju supruzima da im je teško. Kao da su oni krivi za sve. Iz ženskog ugla to izgleda sasvim drugačije. Žene kažu da se muškarcima ne može ugoditi. Ljubomorni su što one savršeno mogu da žive život bez njih. One sada mogu da se školuju i za vojnike, ostvare ekonomsku nezavisnost, vaspitavaju decu i prave najbolje pite. Ili uz to mogu da imaju i harmonične brakove. Ali, muškarci ne shvataju da im otežavaju svakodnevicu stalnim pritiscima.

Oni bi da imaju ženu koja je predana supruga, požrtvovana majka i vredna domaćica, ali i da radi osam sati dnevno, zarađuje i ne vodi glavnu reč u kući. Ne žele da se liše svoje balkanske udobnosti koja podrazumeva da muškarci ne kuvaju, ne čiste kuću, ne rade domaći sa decom i ne menjaju im pelene. Gde je istina? I postoji li, uopšte, samo jedna?

Ako se složimo da je žena postala multifunkcionalna u modernom dobu, jer je dobila mnogo uloga za koje se i borila, ali da se nijedne pređašnje nije oslobodila, znači li to onda da je emancipacija zapravo postala i njeno lično breme? Nijedna obaveza manje za nju, a gomila novih sa kojima se budi. Kako je moguće da uspostavi balans između privatnog i poslovnog da bi sačuvala sebe? Biljana Bogovac je diplomirani ekonomista, članica Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera i majka troje dece, koja želi da ohrabri pripadnice lepšeg pola.

- Jedini način je da ne razmišljate iz ugla da nešto morate - kaže sagovornica. - Žena zna šta je sve čeka u toku radnog dana i treba da napravi plan. Ali, u taj plan mora da uđe i trenutak ili trenuci za sebe. Ne mogu da mislim da li je dovoljno da provedem ovoliko vremena na ovome ili onome, nego smatram da sam u svakom trenutku sposobna da procenim kada treba i šta treba, a ostalo radim onako kako najbolje mogu. Ne treba se baviti analizom i plakati nad sopstvenom sudbinom što si žena, pa i majka, pa i ovo i ono, tek posao... Mislim da je emancipacija prirodno došla u momentu kad su se za nju stvorili uslovi i tako je. Jer sve ovo što meni stoji na raspolaganju nije bilo dostupno mojoj majci, a tek ne mojoj baki. Znači, sad može ovako, i to je to. Treba biti srećan zbog toga.

Moraju da se dokazuju na više polja

Istraživanja pokazuju da pripadnice nežnijeg pola često imaju opravdan razlog za svoje nezadovoljstvo na polju karijere, jer je činjenica da se mnoge nalaze u težoj poziciji od muškaraca. One konstantno moraju da se dokazuju na poslu, a s druge strane ih čekaju deca, kuhinja i muž Balkanac, za kojeg su kućni poslovi ispod časti. Neretko im pod takvom presijom strada zdravlje, ali pod okriljem takve, stalne napetosti, urušava se i porodica. Sagovornica to vidi iz malo drugačijeg ugla:

- Pripadnici oba pola moraju stalno da se dokazuju na poslu, ali mislim da poslovne žene više moraju da dokazuju da umeju da budu dobre supruge i majke nego što imaju pritisak na radnom mestu. Imam malu rezervu prema reči Balkanac, jer smatram da je to termin koji je izmišljen kako bi opravdao veoma nepristojno i neljudsko ponašanje, a ne tipičnog muškarca. Poznajem veliki broj Balkanaca koji su savršeni muževi i veoma podržavaju svoje uspešne supruge. Takvi ne dele poslove na njene i njegove.

Činjenica je, međutim, da mnogi muškarci teško praštaju uspeh svojih koleginica, jer su vođeni predrasudama da je njima ipak pravo mesto kod kuće, za šporetom. Omalovažavanja tu zato nisu isključena, a ponekad su i vrlo prisutna. Na pitanje da li se i sama suočavala sa takvim situacijama, Biljana kaže:

- Ako se zaista nađem u prisustvu takvog muškarca onda je normalno da osećam presiju. Međutim, moram da priznam da sam imala tu sreću da radim uglavnom sa veoma fer kolegama, koje možda jesu zavidele na uspehu, ali ne zbog toga što sam žena, već zato što je u ovom svetu veoma velika konkurencija za sve.

Manje plaćene od muškaraca

Jedna od nepravdi na koju dame stalno ukazuju je da su ženski poslovi i dalje manje plaćeni i cenjeni od muških. U tim neravnopravnim okolnostima, teško je pobediti u "laktanju". I sagovornica to priznaje:

- Iskreno, nije lako. Ali, ima načina da se i to promeni. Jesu žene manje plaćene od muškaraca, ali su i posvećenije, pa ako se to prepozna kao vrednost, onda mogu brzo da napreduju i da stignu do samog vrha. Smatram da je prodornost u poslu neophodna i prirodno potrebna, međutim, ne i da treba da bude prekomerna i nepoštena. I dalje vidim da ljudi prepoznaju one koji imaju meru u tom "laktanju" i obično oni malo duže sačekaju, ali na kraju budu nagrađeni za svoje strpljenje i "meru". Lično sam imala podjednaku borbu i sa ženama i sa muškarcima.

I čini se da se pripadnice nežnijeg pola, uprkos svim preprekama, zaista bore lavovski za sebe. Ponekad baš muški. Ima li nade da će im u perspektivi zaista biti lakše i lepše, da će ih više razumeti i poštovati njihov talenat, umeće, upornost, uspeh? Sagovornica je optimista.

- Mislim da hoće. Sve je više talentovanih, upornih i uspešnih žena, a kako to bude još češća pojava, tako će biti neminovno da se prihvati. Kao i sve u životu. A kako će se one u tome osećati, to je individualno. Ako radite ono što volite trebalo bi da budete srećni. Možda je fer da kažem da je moguće da postoje profesije u kojima su žene zaista u drugom planu, ali ovo čime se ja bavim je podjednako otvoreno za oba pola. Sve je na ličnim veštinama koje se pretvaraju u uspeh ili ne. I na kraju da budem veoma iskrena - treba prihvatiti i činjenicu da možda postoje profesije i uloge u koje žene ne treba da idu. Isto važi i za muškarce.

PRONAĆI POMOĆ, POSTAVITI PRIORITETE

Sagovornica "Života plus" kaže da žene koje se bave onim što vole i u čemu uživaju mogu da prevaziđu probleme koji su stigli sa emancipacijom. Ali, važno je, dodaje, da su adekvatno plaćene da bi mogle da rasterete svoj dan nekim obavezama.

- Ako ne stižu da se bave običnim kućnim poslovima i detaljima koji se po nekoj inerciji stavljaju u domen ženskih (domaći zadaci dece, pripremanje obroka, kupovina), trebalo bi jednostavno da pronađu pomoć. Žena prosto odluči da li će, bez obzira na to što može da pronađe sat vremena za peglanje posle posla, angažovati nekog ko će to umesto nje da uradi. Taj sat može da provede sa drugaricama na piću, sa decom ili u kozmetičkom salonu.

Iskreno, ne znam uspešnu ženu koja sve te poslove obavlja sama i ne smatram da bi to bilo normalno. Tu bi nešto ozbiljno bilo ugroženo. Ono što ne može da nedostaje jeste ljubav - prema suprugu i deci. Ali ne ona merena brojem sati provedenih sa njima, već činjenicom da smo tu kada treba, da se ta uloga ne može zameniti ničim drugim i da joj se uvek daje prioritet. Čak i kada je posao u pitanju, ako je mojoj ćerki bitno da budem u školi, mom sinu da budem na priredbi, ja nađem načina da mi oni budu prioritet.

Novosti
foto:internet
 
 

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.