Gladijatori su zapalili vatru - Partizan je opet onaj stari!

Crno-beli su se vratili prepoznatljivom načinu života!

  • Sport
  • Košarka


Lutao je prethodnih godina Partizan košarkaškim hodnicima, često veoma mračnim, kao izgubljeni čovek bez identiteta koji sebi postavlja pitanja "ko sam ja" i "čemu težim". U tom lutanju je, nekad svesno, a nekad nesvesno, zaboravljao na stvari koje su ga dovele do košarkaškog vrha i to ne samo na ovim prostorima. Kao  da su su crno-beli u velikoj meri izgubili ono što ih je krasilo u tim godinama i što je dovodilo navijače u halu - borbenost, glad, odbijanje da "umru" na terenu pred naletima protivnika. Sve sažeto u onaj jedan jednostavna slogan - Borba, bre!

Ali, izgleda da se to sada menja. Izgleda da euforija navijača koja je počela posle dolaska Radeta Zagorca još tokom leta, dobija potvrdu i da se "nešto veliko" valja iza brda. Iako je tek početak sezone i prošlo je samo nekoliko utakmica, više je nego jasno da za ovaj tim Partizana igraju košarkaški gladijatori. Neki manje, neki više talentovani, ali svi spremni da "kidaju" i "grizu" na parketu. I potpuno je nebitno da li se radi o prvom ili 39. minutu utakmice, da li se vodi ili gubi sa 15 poena razlike, odnosno da li se igra u hali Pionir ili na strani.

Upravo to je zasad najveći uspeh stručnog štaba crno-belih i glavna razlika u odnosnu na to vreme lutanja. Rekli bi poznavaoci košarke da moraš da budeš pošten prema lopti i da će ti ona to vratiti. A crno-belima se sada upravo to dešava i zaslužili su. Tu glad košarkaša Partizana u odbrani, ali i za loptom osetili su košarkaši ozbiljnih ekipa kao što su Cedevita, Olimpija i Zenit i sada je svima sigurno jasno da su se crno-beli vratili na one koordinate koje su davno postavljene u neka, za njih srećnija i lepša vremena.

A navijači su to i te kako znali da prepoznaju. Jer kao i trener, oni mogu da oproste promašen šut ili pogrešno dodavanje, ali ne i da se igrač ne vrati u odbranu i pokuša da ukrade loptu. A kada se ukrade lopta, pa onda još kontranapad završi zakucavanjem za rezultatski preokret kao u slučaju Zagorca i poslednjem meču sa Zenitom, onda proključa vulkan emocija kako na terenu, tako i na tribina i upali se mašina koja može da samelje sve pred sobom. E, sad, jasno je da je pred crno-belima duga sezona i čekaju ih, kao i ostale timove na Jadranu i Evrokupu, još veća i ozbiljnija iskušenja.

S obzirom na mladost i priličan nedostatak iskustva ove ekipe, očekivano je da bude poraza i oscilacija u mnogim segmentima igre. Uostalom već su ga je doživeo Partizan protiv Trenta na startu Evrokupa, ali ono što je bitno za crno-bele, ni u toj utakmici nisu bili spremni da pre vremena bace peškir kao što im se to dešavalo prethodnih sezona. Igrali su do kraja, maksimalno su kidisali na rivala i pokazali da će ove sezone svako ko bude igrao protiv Partizana morati to da rade pre svega sa poštovanjem i maksimalnom ozbiljnošću, inače bi mogli da nastradaju. 

Treneri dobro znaju da je svakoj mladoj ekipi potrebno vreme kako bi naučila neke stvari i počela da sazreva. Najstariji igrači u ovoj ekipi su Novica Veličković, pa Bondža Si i Đorđe Gagić, dok svi ostali spadaju u kategoriju mladih košarkaša. A dobra stvar kod ovog tima Partizana je što nije postavio sebi nikakve granice i ima još mnogo prostora da raste. Iz ove perspektive deluje da su ti limiti prilično visoko, ali valja biti oprezan i sa obe noge na zemlji. Koliko je to, naravno, moguće u ovom trenutku, pošto su Partizanovi gladijatori sada raspalili vatre poput one na šest buktinja koje stoje u klupskom grbu, a do pre nekog vremena su delovale da samo tinjaju.

Izvor: mozzartsport

Foto: Starsport

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.