Planeta nam slavi rođendan!

Širom sveta se 22. aprila obeležava Međunarodni dan planete Zemlje. Tema ovogodišnjeg Dana Zemlje je zaštita ugroženih vrsta. Uobičajeno je da godišnje nestane jedna do pet vrsta. Naučnici procenjuju da je to nestajanje od 1. 000 pa čak do 10. 000 puta veće od normale.

  • Vijesti
  • Svijet


Ako se nastavi aktuelnim tempom, procenjuje se da bi do sredine veka moglo da nestane 30 do 50 odsto vrsta koje sada naseljavaju planetu.

Živimo na njoj, koristimo njene lepote, prirodna bogatstva i sve njene resurse. Ponekad je poštujemo, ponekad ne, ali ona sve pamti, ona je naša Plava planeta.

Uništavanje staništa, eksploatacija i klimatske promene uzrok su nestanka polovine divljih životinja na svetu. Posle 60 miliona godina nalazimo se u periodu istrebljenja, kao što je to bilo u doba dinosaurusa.

Naučnici upozoravaju da mnoge vrste biljnog i životinjskog sveta nestanu i pre nego što budu otkrivene i opisane.

Sile koje su stvorile planetu Zemlju i dalje vladaju na njoj, a Zemljinu kuglu okružuje nemirna atmosfera.


Između vrućeg jezgra Zemlje i atmosfere nastao je život koji traje i danas i prkosi neukrotivim silama koje prodiru iz dubina, tresu tlo pod nogama, udaraju s neba. Snagu planete ne možemo ukrotiti, ali je možemo upoznati i živeti sa njom.

Naša planeta menjala se kroz milenijume od svojih velikih oblika u kamenom dobu, do mršavih nožica helenističkih boginja, prateći izmene samog sveta i tehnološki napredak ljudi koji će je s vekovima sve manje i ređe obožavati, uprkos tome što će ona postajati sve tanja i privlačnija.

Ako nastavimo i pogledamo u 21. vek, Zemlju nećemo zateći samo slomljenu i izbledelu od anoreksije već i ozbiljno otrovanu i zaraženu.

Posledice rasta globalne temperature prete da ugroze prirodno okruženje i dosadašnji način života na planeti. U takvoj neizvesnosti dočekala je i ovogodišnji Dan planete, 22. april, koji se smatra jednim od najvažnijih globalnih ekoloških događaja.

Na Dan planete Zemlje iznose se podaci o najvećim problemima koji se odnose na zaštitu životne sredine.



Klimatske promene kao glavna briga 

Istraživački centar „Piju“, uoči obeležavanja Dana Zemlje, objavio je izveštaj koji je pokazao da su klimatske promene glavna briga u polovini zemalja koje je anketirala prošle godine.

Na vrhu liste bila je Grčka, gde je 90 odsto ispitanika to nazvalo velikom pretnjom, dok samo četiri odsto građana ne uzima u obzir klimatske promene kao pretnju.

Istu zabrinutost dele stanovnici Južne Koreje, Francuske, Španije i Meksika.

Istraživanje je takođe pokazalo da zabrinutost zbog klimatskih promena stalno raste širom sveta od 2013. godine, kada je „Piju“ prvi put postavio to pitanje. Te godine, 56 odsto građana u 23 države navelo je da su klimatske promene glavna pretnja po životnu sredinu.

U najnovijem istraživanju, procenat građana zabrinutih zbog klimatskih promena u tim istim državama veći je i sada iznosi 67. Među njima je najviše žena, visokoobrazovanog stanovništva i mladih od 18. do 26. godine.

Na našoj planeti postoji život koji treba sačuvati za buduće generacije, što znači da treba da je spasemo od nas samih.

Da nam planeta Zemlja ostane i dalje plava, najvažnije je da promenimo odnos prema njoj, da promenimo stil života savremenog čoveka koji kontroliše izazove vremena i poštuje koncept globalnih klimatskih promena.



Društvene mreže u akciji očuvanja životne sredine

Društveno odgovorne organizacije ulažu velike napore da bi stvorile zanimljive sadržaje koji će se deliti putem društvenih mreža i upravo se Nacionalna geografija i Svetski fond za zaštitu divljih životinja, ističu po originalnim kreativnim idejama, fotografijama, video-zapisima, koje dele ljudi širom planete i ukazuju na značaj očuvanja životne sredine.

(Agencije)

KOMENTARI1
POŠALJITE PORUKU

Pero

22.04.2019 16:33

Neka jje srecan rodjendan nasoj planeti Zemlji !

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.