Mini-serija "Černobilj" oborila sve rekorde

Saga o dešavanjima u varošici Pripjat na severu Ukrajine na poznatom filmskom sajtu IMDB dobila je ocenu 9,7, što je čini najbolje ocenjenom serijom u istoriji tog sajta

  • Magazin
  • Zabava


TEK smo na polovini godine, ali nezvanična titula najbolje serije već je dodeljena - i to mračnoj istorijskoj drami "Černobilj", o nuklearnoj katastrofi koja se dogodila pre 33 godine.

Saga o dešavanjima u varošici Pripjat na severu Ukrajine na poznatom filmskom sajtu IMDB dobila je ocenu 9,7, što je čini najbolje ocenjenom serijom u istoriji tog sajta. Pobedila je čak i "Igru prestola", "Čistu hemiju" i dokumentarce ser Dejvida Atenboroua o Zemlji. Peta i poslednja epizoda emitovana pre dva dana pod nazivom "Vječnaja pamjat" još je bolje prošla - zasada ima ocenu od neverovatnih 9,9.

Autor serije snimane u koprodukciji HBO i britanskog Skaja pod sloganom "Šta je cena laži" je Kreg Mejzin, koji nam je poznat po filmovima "Mamurluk 2" i "Mamurluk 3", dok je za režiju bio zadužen Johan Renk ("Čista hemija").

Već prva epizoda prikovala je gledaoce za ekrane. Radnja nas je odmah odvela u period nekoliko godina nakon katastrofe kada naučnik Valerij Legasov (igra ga britanski glumac Džared Haris) snima kasete na kojima otkriva šta se dogodilo posle eksplozije u Černobilju i zatim izvršava samoubistvo.

Među glavnim junacima je i zamenik šefa sovjetske vlade Boris Šerbin (u tumačenju švedskog glumca Stelana Skarsgarda), koji je obavestio državni vrh o razmerama katastrofe. Tu je i Ulana Komjuk (glumi je Britanka Emili Votson), jedini izmišljen lik koji, kako je zamišljeno, treba da predstavi sve naučnike koji su rešavali slučaj. To što su producenti izabrali ženu nije slučajno, jer je u Sovjetskom Savezu postojao neuobičajeno veliki broj žena u nauci i medicini.

Serija je snimana u Litvaniji, Kijevu, ali i u samom Černobilju. U podeli nisu američki glumci jer se verovalo da bi to moglo da odvrati gledaoce. Ipak su se pojavila pitanja koliko je serija istorijski tačna i zašto ovu priču snimaju Amerikanci. Kritičari su složni u oceni da je običan narod prikazan u herojskom svetlu, dok prikaz reakcija nadležnih čiji je prvi instinkt bio da sve zataškaju, tumače kao univerzalnu opomenu svima šta se dešava kada politika ne sluša nauku.

Mada nije reč o dokumentarcu, za autora je bilo važno da priča bude autentična. Serija se završava pesmom "Vječnaja pamjat", koja se peva u pravoslavnim crkvama, a po kojoj je poslednja, peta epizoda i dobila naziv. I kako kaže Mejzin, bio je to jedini logičan kraj.

- Znam da pravimo seriju za Amerikance, Britance, za sve gledaoce. Ali meni je najviše stalo do gledalaca u Ukrajini i Belorusiji. Nisam religiozan, ali imam dovoljno poštovanja za sve koji su izgubili voljene da im se obratim na njihovom jeziku. Želim da znaju da saosećamo sa njima - poručio je Mejzin.

ZAŠTO GOVORE ENGLESKI

OSIM zamerke da se na sovjetskim zgradama mogu videti moderni prozori, najveća primedba upućena je na račun engleskog jezika. Producenti su otkrili da su razmišljali o tome da se serija snima na engleskom sa istočnoevropskim akcentom, ali su odustali od te ideje jer su mislili da bi glumljenje ruskog akcenta lako moglo da ode u sprdnju.

Novosti
foto:internet

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.